У цркви Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, капели Светог Прокопија у Пољавницама и мјесном гробљу у Чађавици парастосима, полагањем вијенаца и цвијећа, те паљењем свијећа обиљежена је 31. годишњица страдања 56 бораца Прве новоградске бригаде и три цивила на 11.јануара 1993. године.
Испред Општинске управе на мјесном гробљу у Чађавици заједно са породицама погинулих бораца, Борачком организацијом Општине Нови Град и Организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Нови Град вијенце и свијеће положио је Бојан Лукач, замјеник начелника Општине Нови Град, а овом приликом дао је и изјаву за медије: „11. јануар 1993. године уврштен је у Календар значајних датума за Општину Нови Град 21.октобра 2010. године од стране Комисије за његовање традиције ослободилачких ратова. Као и сваке године данас се налазимо на мјесном гробљу у Чађавици, гдје Борачка организација Општине Нови Град, Општинска управа и Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Нови Град заједно организују помен за 56 страдалих бораца Прве новоградске бригаде и три цивила.
Ово је један од најцрњих дана у новијој историји српског народа и сјећамо се свега што се тих дана дешавало на подручју општине Нови Град. Ја сам у том периоду имао 13 година и свједок сам тих дешавања, јер сам свој школски распуст проводио у родном селу мога оца. Сјећам се панике, свих дешавања у граду гдје је пред Домом здравља била непрегледна колона људи, људи који су дошли провјерити да ли је неко од њихових најближих страдао.
Послије свих тих дешавања морамо нагласити чињеницу да Република Српска није поклоњена, већ створена захваљујући жртви коју су поднијели њени синови и њихове породице, она је крвљу и сузама натопљена.
За нас је јако битно у овим данима када прослављамо Дан Републике Српске да се присјетимо свих оних који су своје животе уградили у њене темеље. На нама је одговорност да својој дјеци и унуцима створимо слободну у стабилну Републику Српску, да им пренесемо све то што се дешавало за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1995. године.
Ако им то не пренесемо, ако их са тиме не упознамо бојим се да ће све ове жртве бити узалудне. Наша историја не смије се заборављати, не смију се заборављати жртве које су своје животе дале да би ми живјели на слободном простору Републике Српске и оно што је најбитније наша историја мора нас подстицати да унапређујемо нашу локалну заједницу и стварамо бољи живот у Републици Српској.
На мјесном гробљу у Чађавици медијима се обратио и Маринко Гачић, предсједник Борачке организације Општине Нови Град: „На данашњи дан 1993. године Прва новоградска бригада имала је највеће губитке и жртве, јер смо у једном дану изгубили 56 бораца.
Ових дана обиљежавамо њихово страдање парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, капели у Пољавницама и на овом мјесном гробљу, полажемо цвијеће и палимо свијеће у њиохву част.“
Тога тужног дана сина је изгубио и Милутин Умићевић из Чађавице: „Изгубио сам сина Драгана, имао је 20 година у био је редовни војник. Дошао је у Бања Луку и од тамо тражио премјештај на Суву међу како би био са својим другарима. Када је била ротација војске дошао је овдје, отишао у понедјељак у смјену, а наредног понедјељка је погинуо. Сваког 11. јануара сам овдје, а хвала и свима Вама што подсјећате људе на овај дан.
Нас родитеља било је 12 када су нам дјеца погинула, а остало нас је троје. Потребно је да се овдје окупљамо, да младима испричамо како је то све изгледало и да се не заборави.“
Предсједник скупштине Општине Нови Град Зоран Кукавица присуствовао је парастосу за страдале борце у капели Светог Прокопија у Пољавницама, а након тога се обратио и медијима: „Мир Божији, Христос се роди! Данас на 11. јануар сабрали смо се овдје у капели у Пољавницама да одржимо парастос и помен борцима из Прве новоградске бригаде који су на данашњи дан 1993. године положили свој живот на Сувој међи. Пет бораца из Пољавница је сахрањено на овом гробљу, а помен је одржан за све жртве Одбрамбено-отаџбинског рата.
Само четири дана послије најрадоснијег хришћанског празника, Божића, и два дана након обиљежавања Дана Републике Српске на овом мјесту сабрали смо се да одржимо помен и парастос како се не би заборавило страдање наших бораца који су животе дали да би ми имали све оно што данас имамо.
Ријеч „сабрани“ има више значења код нас, а једно од тих је и сабрање нас самих са Богом како би заједно могли очувати и пренијети на будућа покољења дешавања која смо ми преживјели у ратним дејствима и сјећања на борце који су дали живот, ратне војне инвалиде који су жртвовали своја тијела и породице које су изгубиле своје најмилије да би ми данас имали своју државу, земљу и име.
Како видимо у посљедње вријеме све су већи притисци на нас Србе због прославе 9.јануара, Дана Републике Српске, јер неки имају жељу да нам промијене датум рођења, име и узму све што имамо. Једина могућност за наш опстанак је сабрање, јер само уједињени настављамо даље постојати.
Немамо право заборавити наше борце, јер њих да није било њих данас не би било ни нас на овим просторима. У то име нек’ живи Република Српска, и послије нас, дуговјечна и вјечна!“
11 . јануара 1993. године Прва новоградска бригада изгубила је на реону Сува међа 56 бораца, а у ратним дејствима тога дана смртно су страдала и три цивила. И након 31 године након њиховог страдања они нису заборављени и никада ће бити заборављени, јер без њих не било ни Републике Српске. Својом жртвом и страдањем завјетовали су нас да очувамо све оно за што су се борили, да очувамо Републику Српску и сјећање на њих!
Нека им је вјечна слава и хвала!
Испред Општинске управе на мјесном гробљу у Чађавици заједно са породицама погинулих бораца, Борачком организацијом Општине Нови Град и Организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Нови Град вијенце и свијеће положио је Бојан Лукач, замјеник начелника Општине Нови Град, а овом приликом дао је и изјаву за медије: „11. јануар 1993. године уврштен је у Календар значајних датума за Општину Нови Град 21.октобра 2010. године од стране Комисије за његовање традиције ослободилачких ратова. Као и сваке године данас се налазимо на мјесном гробљу у Чађавици, гдје Борачка организација Општине Нови Град, Општинска управа и Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Нови Град заједно организују помен за 56 страдалих бораца Прве новоградске бригаде и три цивила.
Ово је један од најцрњих дана у новијој историји српског народа и сјећамо се свега што се тих дана дешавало на подручју општине Нови Град. Ја сам у том периоду имао 13 година и свједок сам тих дешавања, јер сам свој школски распуст проводио у родном селу мога оца. Сјећам се панике, свих дешавања у граду гдје је пред Домом здравља била непрегледна колона људи, људи који су дошли провјерити да ли је неко од њихових најближих страдао.
Послије свих тих дешавања морамо нагласити чињеницу да Република Српска није поклоњена, већ створена захваљујући жртви коју су поднијели њени синови и њихове породице, она је крвљу и сузама натопљена.
За нас је јако битно у овим данима када прослављамо Дан Републике Српске да се присјетимо свих оних који су своје животе уградили у њене темеље. На нама је одговорност да својој дјеци и унуцима створимо слободну у стабилну Републику Српску, да им пренесемо све то што се дешавало за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1995. године.
Ако им то не пренесемо, ако их са тиме не упознамо бојим се да ће све ове жртве бити узалудне. Наша историја не смије се заборављати, не смију се заборављати жртве које су своје животе дале да би ми живјели на слободном простору Републике Српске и оно што је најбитније наша историја мора нас подстицати да унапређујемо нашу локалну заједницу и стварамо бољи живот у Републици Српској.
На мјесном гробљу у Чађавици медијима се обратио и Маринко Гачић, предсједник Борачке организације Општине Нови Град: „На данашњи дан 1993. године Прва новоградска бригада имала је највеће губитке и жртве, јер смо у једном дану изгубили 56 бораца.
Ових дана обиљежавамо њихово страдање парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, капели у Пољавницама и на овом мјесном гробљу, полажемо цвијеће и палимо свијеће у њиохву част.“
Тога тужног дана сина је изгубио и Милутин Умићевић из Чађавице: „Изгубио сам сина Драгана, имао је 20 година у био је редовни војник. Дошао је у Бања Луку и од тамо тражио премјештај на Суву међу како би био са својим другарима. Када је била ротација војске дошао је овдје, отишао у понедјељак у смјену, а наредног понедјељка је погинуо. Сваког 11. јануара сам овдје, а хвала и свима Вама што подсјећате људе на овај дан.
Нас родитеља било је 12 када су нам дјеца погинула, а остало нас је троје. Потребно је да се овдје окупљамо, да младима испричамо како је то све изгледало и да се не заборави.“
Предсједник скупштине Општине Нови Град Зоран Кукавица присуствовао је парастосу за страдале борце у капели Светог Прокопија у Пољавницама, а након тога се обратио и медијима: „Мир Божији, Христос се роди! Данас на 11. јануар сабрали смо се овдје у капели у Пољавницама да одржимо парастос и помен борцима из Прве новоградске бригаде који су на данашњи дан 1993. године положили свој живот на Сувој међи. Пет бораца из Пољавница је сахрањено на овом гробљу, а помен је одржан за све жртве Одбрамбено-отаџбинског рата.
Само четири дана послије најрадоснијег хришћанског празника, Божића, и два дана након обиљежавања Дана Републике Српске на овом мјесту сабрали смо се да одржимо помен и парастос како се не би заборавило страдање наших бораца који су животе дали да би ми имали све оно што данас имамо.
Ријеч „сабрани“ има више значења код нас, а једно од тих је и сабрање нас самих са Богом како би заједно могли очувати и пренијети на будућа покољења дешавања која смо ми преживјели у ратним дејствима и сјећања на борце који су дали живот, ратне војне инвалиде који су жртвовали своја тијела и породице које су изгубиле своје најмилије да би ми данас имали своју државу, земљу и име.
Како видимо у посљедње вријеме све су већи притисци на нас Србе због прославе 9.јануара, Дана Републике Српске, јер неки имају жељу да нам промијене датум рођења, име и узму све што имамо. Једина могућност за наш опстанак је сабрање, јер само уједињени настављамо даље постојати.
Немамо право заборавити наше борце, јер њих да није било њих данас не би било ни нас на овим просторима. У то име нек’ живи Република Српска, и послије нас, дуговјечна и вјечна!“
11 . јануара 1993. године Прва новоградска бригада изгубила је на реону Сува међа 56 бораца, а у ратним дејствима тога дана смртно су страдала и три цивила. И након 31 године након њиховог страдања они нису заборављени и никада ће бити заборављени, јер без њих не било ни Републике Српске. Својом жртвом и страдањем завјетовали су нас да очувамо све оно за што су се борили, да очувамо Републику Српску и сјећање на њих!
Нека им је вјечна слава и хвала!
