Од археолошких налазишта, посебно је значајан локалитет Мекоте који је припадао касном бронзаном добу и халштату, у распону од VIII вијека старе ере до почетка нове ере. Ископавања на овом локалитету су вршена 80-их година прошлог вијека, приликом чега је откривено 389 гробова са преко 1500 различитих гробних налаза од бронзе, керамике, јантара, коже и жељеза. Посебно су значајни остаци комплетног рударско-металуршког погона у долини ријечице Јапре, јер се од јапранског жељеза израђивало оружје за римске легије у Панонији-копља, мачеви, штитови, кациге и сл.
Од споменика културе, најзначајнији су сакрални објекти: цркве и џамије, те неколико старих грађевина, од којих се највише истичу стара градска вијећница и библиотека, затим споменици из прошлости и савремена архитектонска остварења.
Стара градска вијећница – саграђена 1888. године у псеудомаварском стилу. Зграда је карактеристичан примјерак своје епохе – односно периода аустро-угарске окупације овог подручја. Без обзира на њене релативно мале габарите, због своје декоративности и упечатљивости, она се убраја у ред најскладнијих објеката на цијелом простору БиХ. Комисија за очување националних споменика је 2006. године у Сарајеву, донијела Одлуку којом се Историјска грађевина – Вијећница у Новом Граду проглашава националним спомеником Босне и Херцеговине. Данас се у згради Старе градске вијећнице налази Музеј и Туристичка организација општине Нови Град. 

У музеју се чува збирка Милана Карановића, познатог етнолога који је свој живот посветио проучавању обичаја и културе Босанске крајине.

Један од највриједнијих предмета који се налази у музеју је фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, најзначајнијег ћириличног споменика јужнословенске писмености из 12. вијека. Фототипска издања, односно копије израђене су 1897. године.

Народна библиотека Нови Град је најстарија културна институција у граду. Наиме, у библиотеци се чувају старе и вриједне књиге са печатом Српске читаонице из 1899. године. Зграда у којој је смјештена библиотека одликује се декоративном архитектуром из периода аустроугарске владавине, и као таква изузетан је туристички потенцијал града. Поред свакодневног рада са читаоцима, блиотека организује књижевне вечери, промоције књига, изложбе посвећене знаменитим личностима, те активно учествује на промовисању свих културних дешавање у општини Нови Град.

Прве културно-историјске институције на овом подручју су Пјевачко Друштво „Крајишник“ (1873.), Читаоница, Чиновничка читаоница и друге. Прва друштва која су се бавила културним радом била су: Женско добротворно друштво, Соко и Сељачка спора. Данас тај рад обједињује „Културно образовни центар” Нови Град у чијем саставу су Раднички универзитет, Дом културе, Музеј и биоскоп.

Културно умјетничко Друштво „УНА“ Нови Град основано је крајем 2007. године. Настало је из „фолклорне секције“ Јавне установе Културно-образовни центар Нови Град, која је радила од 2003. године. Друштво данас броји око 120 чланова, распоређених у више секција: фолклорна, музичка-ансамбл, изворна мушка пјевачка група, женска вокална, те однедавно и хор. Наступали су на више фестивала од којих се издвајају: Београд, Гружа, Кикинда (Банатско Велико Село), Словенија (Храстник), Мркоњић Град, Челинац, Рибник, Двор на Уни, Костајница.

Галерија – јавна установа културно-образовни центар Нови Град је основана 1996. године на Скупштини општине Нови Град спајањем Завичајног музеја, Народне библиотеке, Дома културе и Радничког универзитета. У Галерији је стална поставка легата Стојана Ћелића. Галерија посједује збирку Ликовне колоније Ракани. Значајне су годишње изложбе, као што су Ликовна колонија Ракани, те изложбе појединих умјетника нпр. Б. Карановића, С. Видовића, М. Додига, С. Ступара, М. Дрљаче и других. Од издавачке д‌јелатности значајан је каталог легата Стојана Ћелића, те годишњи каталози ЛК Ракани.