Проблем Трговске горе актуелан је од 1999.године када је ова локација по први пут споменута за изградњу складишта нуклеарног отпада. Ова тема увијек има тежину, поготово код нас у Новом Граду.
Морам истаћи да ми отпочетка стојимо иза тврдње да је ово политичка одлука, односно да је ова локација политички изабрана, док су све остале постепено одбациване из простог разлога јер је локација Черкезовца једна врста клина гдје се Република Хрватска увлачи у територију БиХ. Такође, симптоматично је да је она на подручју општине Двор која је по величини друга у Хрватској, а по броју становника једна од најненасељенијих са само 3000 становника. Дакле, закључак је да ту нема значајног политчког тијела које би се могло одупријети овоме.
За нас је неприхватљиво да Република Хрватска не узима у обзир становништво са ове стране ријеке Уне. Ово подручје слива ријеке Уне броји око 250 000 становника и далеко је насељеније од подручја Баније, а Хрвати се понашају као да овдје живот не постоји.
Као што сам већ навео, ово је политичка одлука која не поштује ниједну процедуру Међународних конвенција. Ми смо само формално консултовани, још увијек није било директних контаката, а на наша питања нема одговора. Не добијамо никакве информације нити увид у документе, све се своди на информације из приватних извор или медија што нема исту тежину.
Процедура још траје, а оно чега се БиХ мора држати јесте ЕСПОО конвенција. БиХ је послала одређени број докумената у којима су наведени недостаци и пропусти у плану Републике Хрватске, али одговор од Комитета ЕСПОО конвенције још није стигао.
Хрвати никада јасно нису дефинисали о каквом се овдје објекту ради. Прво су говорили о складишту, а оно као такво је привременог карактера. Након тога они уводе нови појам, дотад непознат, а то је дуготрајно складиште, да би на крају дошли до одлагалишта, што значи да би тај отпад трајно остао на локацији Черкезовца.
Имамо и проблем техничког питања, тј. ми не знамо који би се начин збрињавања отпада користио овдје, а да је притом технолошки прихватљив. Први план је био кориштење старих складишта бивше Југословенске народне армије (ЈНА), међутим ти објекти нису грађени за те сврхе, вријеме је такође учинило своје и они нису у најбољем стању. Након тога они су се одлучили за рушење тих старих објеката и изградњу нових, али за такву градњу су потребна грађевинска предузећа са адекватним знањем и капацитетима које они немају.
Оно што Хрватска такође користи јесте политичка ситуација у БиХ и изостанак статуса кандидата за улазак у ЕУ. БиХ је оптерећена политичким проблемима, израженим политичким процесима и упитно је функционисање на заједничком нивоу. Све ово доводи до тога да је проблем Трговске горе стављен у други план.
Још један проблем је и то што услуге адвокатске канцеларије у Француској која заступа интересе БиХ још увијек нису плаћене. С тим у вези, небрига о овом проблему олакшава ситуацију Хрватској и они настављају са својим планом.
Интересантно је да су они у једном од својих стратешких докумената навели како је друга локација добила више бодова од Черкезовца, што значи да је у анализи прихватљивија и боља опција, међутим према њима та разлика није довољно велика да се Черкезовац одбаци. Та локација је Мајдан, која је нешто удаљенија од Черкезовца.
Хрвати такође говоре о наставку кориштења нуклеарне енергије. НЕ Кршко недавно је добила продужени рок за рад, али засигурно да ће Хрватска морати пронаћи рјешење о другом извору електричне енергије када она престане са радом. Можемо говорити и о потенцијалној нуклеарној електрани на територији Хрватске, а Черкезовац, односно долина Уне јавља се као кандидат.
Уна има нижу температуру воде која би се могла користити за рад електране, а та вода када једном прође кроз систем постаје значајно топлија, што значи да би сав живот у ријеци Уни био уништен.
Поставља се и питање декомисије НЕ Кршко, гдје Хрватска засад нема одговор гдје ће завршти сав тај високорадиоактивни материјал када електрана престане са радом и намеће се закључак да ће он управо доћи овдје заједно са истрошеним нуклеарним горивом, озраченим материјалом и опремом која се свакодневно користи за рад електране, нуклераним медицинским отпадом и отпадом са Института „Руђер Бошковић.“
Другим ријечима, Нови Град, Република Српска и БиХ нису осјетили ниједну добит и бенефит од рада НЕ Кршко, за разлику од становника Хрватске, а они желе наметнути да се ми носимо са свим оним негативним посљедицама њеног рада.
