У понедјељак, 02. октобра, на подручју општине Нови Град почела су званична истраживања на подручју утицаја планиране изградње складишта радиоактивног отпада на локацији Черкезовац, Трговска гора, у општини Двор у Хрватској.
Представници Општинске управе, начелник Мирослав Дрљача, замјеник начелника Бојан Лукач и предсједник Скупштине општине Зоран Кукавица прво су у просторијама Општине Нови Град одржали састанак са представницима институција са нивоа Републике Српске и ФБиХ, а након тога су се сви заједно упутили на простор насеља Млакве. Управо на овој локацији почела су званична истраживања и мјерења јер је то локација која је најближа Черкезовцу, локацији коју Хрватска сматра прихватљивом за изградњу одлагалишта радиоактивног отпада.
Доласком на Млакве представници Општинске управе општине Нови Град и представници институција са нивоа Републике Српске и ФБиХ одговорали су на питања представника медија.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе Републике Српске Бојан Випотник истакао да је почетак истраживања веома значајан јер ће она помоћи Републици Српској и БиХ у аргументацији о неприхватљивости локације Черкезовац за складиштење нуклеарног отпада истрошеног нуклеарног горива: „Млакве су локација која је најближа Черкезовцу, налазимо се дакле тачно преко пута потенцијалног одлагалишта. Са нама су овдје данас представници институција из Републике Српске и ФБиХ које ће вршити истраживања. Из Републике Српске ту су представници Института за јавно здравство Републике Српске, Републичког хидрометереолошког завода Републике Српске, Пољопривредног института Републике Српске, Вода Српске и Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске. Сва истраживања надгледаће Експертски тим,а ми из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе Републике Српске обавјештаваћемо заинтересоване грађане о токовима истраживања. Битно је нагласити да ће у току истраживања сукцесивно ,кад за то буде потребе бити укључене и друге институције, на начин да ће један представник институције која врши бити укључен у Експертски тим. Ми из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе Републике Српске служимо као контакт тачка за ЕСПОО конвенцију. У новембру мјесецу одржаћемо састанак са секретаром ЕСПОО конвенције у Женеви гдје ћемо аргументима и чињеницама образложити проблематику ситуације у којој се налазимо. Истакнућемо да Хрватска води нетранспарентан процес не поштујући одредбе ЕСПОО конвенције. Недавно смо боравили у Бечу гдје смо се састали са ресорном министрицом Владе Аустрије која нам је обећала помоћ у виду укључивања њиховог Експертског тима у исгтраживања и анализу. Све су институције сложне и настоје спријечити Хрватску у њеној намјери.“
Као представник ФБиХ медијима се обратила Федерална министрица околиша и туризма Насиха Поздер: „Ово је почетак теренских истраживања, али не и свих наших активности, јер је већ урађено доста тога. Тимови из оба ентитета се континуирано састају и разговарају, почели смо и анализу претходних података које смо имали, дакле ово је само један од задатака које ћемо завршити. Испред ФБиХ данас су с нама представници Федералног завода за агропедологију, Федералног хидрометеоролошког завода БиХ, Министарства грађења, просторног уређења и заштите околиша УСК. Наша заједничка порука је да смо овдје уједињени с једним циљем.“
Министрица Поздер истакнула је такође да ће истраживања бити вршена и на простору ФБиХ: „Биће истраживања и у ФБиХ, а томе ће вам више информација дати моје колеге. Данас смо разговарали и о набавци катастарских подлога како би могли знати на чијој земљи узимамо узорке и радимо истраживања. То је веома важно знати, зато смо и данас ту, желимо показати један домаћински и комшијски приступ, јер морамо имати добру комуникацију са људима на чијој земљи радимо истраживања.“
Предсједавајући Експертског тима за Трговску гору Емир Диздаревић рекао је да БиХ има довољно времена да добије резултате истраживања који ће пратити хрватску Студију утицаја на животну средину Центра за збрињавање радиоактивног отпада на локацији Черкезовац у општини Двор, на самој граници са БиХ. „Имамо довољно времена да добијемо резултате које Република Хрватска већ има за свој терен како би уз Студију утицаја на околини додали наше резултате. То је битно ако се изгради објекат, ако дође до било какве инцидентне ситуације морамо знати нулто стање радиоактивности“, рекао је он.
Испред Општине Нови Град медијима се обратио начелник Мирослав Дрљача: „Данас је посебан дан, дошли смо до фазе мјерења и истраживања. Хрватска је са истраживањима почела прије двије године, али и даље нема никакве конкретне податке за локацију Черкезовац што значи да је она одабрана искључиво политичком одлуком. Погледамо ли ову локацију можемо видјети да се ради о једном клину који дубоко улази у територију БиХ и узмемо ли у обзир радијус од 20 км ту спадају општине Бужим, Босанска Крупа, Крупа на Уни, Нови Град и Костајница. Ове општине заједно имају преко 80.000 становника на простору од 500 км2, другим ријечима 160 становника на км2 . Хрватска овај простор преко Уне, који обухвата ¾ утицаја, није уопште узела у обзир, а то се јасно види по томе што се преко пута нас налази објекат водовода, 9 бунара из којих готово цијела општина Нови Град добива воду. Радиактивност нема ни мирис нити боју, тако да би постојањем тог објекта и потенцијалним цурењем били угрожени сви. Истраживања неће натјерати Хрватску да одустане од своје намјере, али су она важна јер ћемо њима добити своје информације које можемо упоредити са њиховим јер ће Хрватска своје податке морати предочити. У посљедње вријеме дешава се контакт са секретаром ЕСПОО конвенције и оно гдје видим да ћемо имати прави окршај је судски спор. Хрватска је 1999. године одлучила да је Черкезовац прихватљива локација тако да ни они нису остварили велики помак. Уз велики напор страна Републике Српске и БиХ може доћи до свог циља и зауставити изградњу овог одлагалишта.“
